Ova pjesma Vinicijada djelo je Viničanke Ljubice Mihaljhević r. Šiško, koja je udata u Viroviticu. Uskoro će biti objavljena njezina knjiga recepata s naslovom Šiškuša - Vinička kuharica s dušom. Objavljenjem ove pjesme najavljujemo tu knjigu, koju ćemo predstaviti svim čitateljima Portala Zavičajnoga društva Zavelim.

Ljubica Mihaljević - Šiškuša

VINICIJADA


U tebi sam žeđala liti

Smrzavala san se zimi

U tebi san vidila prvi put ćaću

u drugoj svojoj godini

koji se nakratko navratijo iz Crne Gore

Kolina su mi uvik bila krastava zbog tvoji škripa

Mokri stopala od tvoje rose

u šlapama san dolazila u proliće i ujesen

u školu a vraćala se po Zvizdanovoj pripeci

U tvojin kamenin kućon su živile

neviste s dicon brez svoji muževa

U tebi sam ispraćala ćaću

na tužne odlaske u Nimačku

Iz tvoje čatrnje san usrid zime

iskalala u teškom siću

smrznutu krepanu mačku misto vode

U tebi san progutala belenčuk

gledajuć neki avijon na nebu

Ostala san na tvojin putin do škole sama

jer su moji vrsnici nepovratno otišli

U baš svakon tvon uskon prolazu

niko je vidijo dušmanicu a morala san kroz nji prolazit

Kažnjavana sam u školi zbog neznanja matematike

ostajanjem u učionici do crne noći pa

prolazila uz jezivi vrta kroz Križ u potpunom mraku

trčeć i izvikujuć Očinaš da bi priživila straj

Ranila san se šakon cukra i komadićon kruva

dok bi u Perincu iza škole čuvala krave do mraka

Od tvoji svrbiguza /šepurike koja je izazivala svrbež/

nisan imala mira sideć na tvrdoj sidalici pod nastavon

Njive su ti liti bile izbrazdane dubokin pukotinon od suše

Trnjine bi ti dozorile tek iza prvog mraza

Tvoji jalovi orasi su korijenjem isušili čatrnje

a plodova nije bilo dovoljno ni po jedan za dite o Božiću

Muškiće u najjačoj snazi si pušćala na tuđe bauštele

Sritnjaci su ti se vraćali govoreć drugin ričin,

u njiovoj robi i njiovin autin

Pratila si ji s materini miljun izgovoreni Očinaša

na krunici koja bi brzo izgubila sjajni sloj

od grubi prstiju koje su ji stalno pribirale

Znan koliko si ridala oni prolića

kad su ti sinove vraćali u mrtvačkin sanducin

Od ti’ tvoji suza se izlivaju i sastaju Brina i Pećina

Svoje suze uvik kriješ usrid polja u dubokon ponoru

Tvoja motika je bila priteška u mojin nejakin rukan

Tvoja motika  je bila malo manja od mene

Priteška u mojin nejakin rukan

pa san je sa kolinin pridržavala dok bi kopala

U tvoju zovnicu je uvik moglo stat prikoviše slatkovine

Na tvojoj njivi u ladu u vrilo popodne

moj did je mora metkon raznit debelu šarulju

koja se spušćala s rašeljke na nas,

usnule primorene kopače

Gangu si stvarala od izmišani truda i inata

Tvoji konji su bisnili za vrime žedne vršidbe

pa bi ti se vraćali

Čemerna su bila brimenja

s vriškon grabovinon na leđima trudni majki

Ostavljeni udovci

Ostavljene udovice

Starice matere uvik u crnini

Puna rana

Suva

Škrta

Pripečena

Promrzla

Šutljiva

Gola i bosa

Svejedno si mi jedina

Kako da te ne volin majko Vinico

Jedina